NEZAVISNI WASTEGATE I INTEGRISANI WASTEGATE POKRETAČ
Motori sa turbopunjačem dozovljavaju proizvodjačima automobila slobodu da stvaraju vozila impresivnih performansi kada je reč o izlaznoj snazi, naročito kada se radi o manjim (kompaktnijim) agregatima, smanjujući im težinu i zapreminu, kao i potrošnju, što automatski redukuje i emisiju štetnih gasova. Niži stepen buke motora je uglavnom posledica veće izlazne snage samog agregata kao i manjeg broja obrtaja koje motor pravi. Da bi se poboljšalovreme odziva turbopunjača, njegova veličina se namerno smanjuje, kako bi odgovarao nižim stepenima broja obrtaja motora. Ovo medjutim donosi opasnost potencijalnog preopterećenja turbopunjača, gurajući rotor turbopunjača u maksimalan broj obrtaja.
Nezavisni Wastegate-ovi se odavno koriste, ali budući da su potrebe pakovanja tog sistema bile problem, ventili Wategate-a su ugradjivani u kućište turbine turbopunjača i potreban je poseban uredjaj da njime upravlja. Ovaj problem rešava pokretač Wastegate-a, čineći da se ventili Wastegate-a otvaraju na unapred podešenom pritisku naboja, čime se ispušta deo izduvnih gasova i sprečava preopterećenje turbine. Kako opada broj obrtaja, tako se i ti ventili zatvaraju i rad pokretačkog klipa Wastegate ventila je gotov. Takodje, sprečavanjem prekomernog dotoka vazduha u motor, redukuje se i emisija azotnih oksida u atmosferu.
Klasičan pokretač turbopunjača je mehaničko-pneumatski uredjaj koji reaguje na pritisak naboja i otvara ventil Wastegate-a čim se postigne odredjen pritisak. Na pritisak reaguju ili dovodna cev ili kućište kompresora turbopunjača. U kućištu pokretača glavne komponente su dijafragma (membrana), potporna šolja (komora) i opruga. Opruga je tako napravljena da potiskuje vazduh ispod membrane, Ove dve komponente su odvojene šoljom, koja je polugom povezana za Wastegate koji se rotira.
Kvarovi se dešavaju izuzetno retko tokom redovnog roka trajanja komponenti, mada postoji mogućnost da se dese. Membrana može da se pocepa, i eventualno izazove lom poluge ili same opruge. Najčešći problem je slabljenje opruge zahvaljujući visokim temperaturama i onda se wastegate otvara pre vremena uzrokujući pad naboja. U praksi nije problem proveriti pritisak ventila pokretača, koristeći adekvatan alat koji je tome namenjen.
POTISNI REGULATORNI VENTIL
Komora-pečurka potisnog ventila za regulaciju pritiska je podeljena na dva dela membranom. Povećanjem broja obrtaja turbokompresora povećava se i pritisak vazduha u usisnoj grani i turbokompresoru. Komora potisnog ventila je direktno povezana sa kućištem turbokompresora, pa samim tim raste pritisak i u komori ventila, i to do nivoa koji je dovoljan da pomeri (potisne) oprugu klipa. U momentu kada taj pritisak savlada jačinu opruge ona automatski potiskuje klip potisnog ventila i omogućava otvaranje ventila u kućištu turbine koji onda direktno propušta izduvne gasove kroz auspuh. Pošto gasovi prolaze mimo propelera turbine, smanjuje se broj obrtaja turbokompresora a samim tim i pritisak u usisnoj grani motora.
VAKUMSKI VENTILI ZA RASTEREĆENJE
Vakumski ventili za rasterećenje rade na vrlo sličan način kao i potisni ventili. Jedina razlika izmedju ovih ventila je što vakumskim ventilom za rasterećenje upravlja centralna jedinica motora. Ona uz pomoć elektro-magnetnih ventila i vakuma kontroliše rad ventila za rasterećenje. Takodje, kod vakumskih ventila je jako bitno precizno uraditi kalibraciju, kako se rad turbokompresora ne bi doveo u pitanje, jer nestručnim podešavanjem ovakvih ventila može doći do ozbiljnih oštećenja ili totalne havarije turbokompresora.
